Zdravija hrana

Naučnice koje smišljaju načine da hrana bude zdravija

Pred manifestaciju "Noć istraživača", koja će se u našem gradu održati 29. septembra predstavljamo Vam Istraživačku grupu za bioaktivnu hranu koju čine pet koleginica sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad. To su dr Ljiljana Popović, vanredni profesor, dr Vesna Tumbas Šaponjac, vanredni profesor, dr Jelena Vulić, docent, Jelena Čakarević, istraživač pripravnik i Vanja Šeregelj, istraživač pripravnik.

01 zdrava hrana

Prema rečima profesorke Ljiljane Popović cilj njihovih istraživanja je da osmisle načine da hrana postane još zdravija, odnosno da bude funkcionalna.
- Funkcionalna hrana može biti bilo koja hrana, modifikovana hrana, ili komponenta u hrani, koja ima pozitivno fiziološko delovanje na ljudsko zdravlje i doprinosi smanjenju rizika od pojave bolesti. Ona pored osnovne nutritivne vrednosti sadrži sastojke koji poboljšavaju specifične funkcije organizma. Ove osobine omogućavaju upravo biološki aktivna jedinjenja. Dugoročno, funkcionalna hrana, svojim karakteristikama i uravnoteženim odnosom hranljivih materija i bioaktivnih jedinjenja pomaže u prevenciji razvoja bolesti – objašnjava Popovićeva.
Ova istraživačka grupa se bavi inkapsulacijom ekstrakata različitih biljaka, naročito iz sekundarnih proizvoda industrije prerade voća i povrća, bogatih biološki aktivnim jedinjenjima, na proteinske nosače.
- U poređenju sa drugim jedinjenjima koji se koriste kao nosači (npr. ugljeni hidrati, lipidi) prednost proteina je što su potpuno zdravstveno bezbedni, imaju visoku nutritivnu vrednost, većina je lako svarljiva u gastrointestinalnom traktu, najčešće su lako i potpuno rastvorljivi i ne doprinose povećanju glikemijskog indeksa. Vezivanjem tj. inkapsulacijom bioaktivnih jedinjenja za proteinske nosače omogućava se olakšana primena i skladištenje, koncentrovanje i standardizacija bioaktivnih jedinjenja u gotovoj formulaciji. Na ovaj način dobijaju se praškaste aktivne komponente koje poseduju čitav niz povoljnih osobina za ljudsko zdravlje i njihovim jednostavnim dodavanjem mogu biti kreirani obogaćeni prehrambeni proizvodi (napici, peciva, jogurt, testenina...). Pokušavamo da praktično primenimo ono što je još davno Hipokrat rekao „Vaša hrana treba da bude vaš lek, a vaši lekovi vaša hrana“ - kaže Ljiljana.
Tema kojom se ova istraživačka grupa bavi veoma je popularna, što dokazuje veliki broj naučnih radova iz ove oblasti u svetskim naučnim časopisima, kao i citiranost tih radova.
- Mi smo u toku svetskih istraživanja, što se tiče informisanosti i praćenja tokova u ovoj oblasti, ali finansijski uslovi deluju ograničavajuće. Opremljenost stranih institucija je uglavnom bolja. Međutim, kvalitet istraživanja na našem Tehnološkom fakultetu ne zaostaje što je svakako rezultat velikog entuzijazma i truda naših istraživača. Ovo potvrđuje i činjenica da je Univerzitet u Novom Sadu uspeo da postigne 105-150 mesto na Šangajskoj listi najboljih univerziteta u svetu, i to baš iz oblasti tehnologije hrane. Takođe, Tehnološki fakultet je na Univerzitetu u Novom Sadu na prvom mestu po broju objavljenih naučnih radova i zaposlenih istraživača – tvrdi Popovićeva.
Što se tiče praktičnih primena i rezultata, naša sagovornica objašnjava da proces razvoja funkcionalnog proizvoda počinje sa ispitivanjem pogodnih izvora bioaktivnih jedinjenja, koji treba da budu lako dostupni i jeftini.
- Naša grupa je fokusirala svoja istraživanja na sekundarne proizvode, odnosno otpad iz industrije prerade voća i povrća kao što je trop (ljuske, semenke, pokožica, itd.) kao izvore bioaktivnih jedinjenja. Dosadašnja istraživanja su pokazala da su tropovi jabuka, cvekle, bobičastog voća i višanja bogati polifenolnim jedinjenjima. Takođe, neka bioaktivna jedinjenja su i obojena (antocijani, betalaini, karotenoidi), pa mogu da se koriste istovremeno i kao prirodne boje. Oni su posebno interesantni zbog trenda zamene veštačkih boja u prehrambenoj industriji, ali i dodatne vrednosti koju imaju, a to je njihova biološka aktivnost tj. pozitivno dejstvo na organizam. Nakon ekstrakcije odnosno izolovanja ovih jedinjenja iz prirodnih izvora razvili smo postupak inkapsulacije tj. prevođenja tečnih ekstrakata u praškaste njihovim nanošenjem na nosače, čime se omogućava njihova veća stabilnost, lakše rukovanje i primena u hrani. Kao nosače bioaktivnih molekula koristili smo proteine koji su takođe izolovani iz sekundarnih proizvoda prerade uljarica (pogače) – objašnjava Ljiljana.
- Budućim istraživačima možemo da poručimo da je poziv naučnika jedan od retkih koji pruža mogućnost ličnog usavršavanja i napredovanja ceo radni vek. Sa jedne strane je to i obavezujuće sa aspekta univerzitetskog profesora, dok sa druge strane i profesionalni i lični zahtevi istovremeno su zadovoljeni. Takođe, smatramo da je ipak najvažnija želja, talenat i ljubav prema nauci. Svakako, ukoliko uslovi nisu zadovoljavajući potrebna je veća upornost i intuicija. Sa godinama dolaze i znanje i iskustvo. Naučni rad je nepredvidiv, retko može biti unapred isplaniran pa su upornost, entuzijazam, kreativnost i strpljenje najvažnije osobine dobrog naučnog istraživača – kaže Popovićeva.

02 zdrava hrana

Download Free Designs http://bigtheme.net/ Free Websites Templates